Здрава краљице, мати од милости,
Право уфање, живот нескончани,
Чисти студенац изврсне сладости,
Еве синови кроз гријех прогнани
С тужним уздахом тебе вапијемо, 5
Тебе молимо, сужанства нас брани.
Погледај како у сузах пловемо,
Тер нас слободи сеј тамне тамнице,
Гди све без твоје помоћи гинемо.
Пуна милости, причиста дивице, 10
Ка с' оца мајка и кћи сина твога,
Помози нас, о наша одвјетнице.
Тер нас постави у милос онога,
По Светом Духу ки чудно зачет би,
I њега дивом породи нам Бога. 15
Кога највеће умиљенством доби,
А то би Језус, спаситељ речени,
Ки се уплоди у твојој утроби.
Кростој по теби нека смо схрањени,
Да уживамо сина твога свитлос, 20
Молимо те сви приклоно скрушени,
Од милости мајко, дај нам ту милос.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 84-85, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
