* * *
Риса - риба
У Дунаву риса-риба,
липо пива риса-риба:
»Боже мили и Маријо!
Ај, тко би ме убватио,
мог се меса окусио!« 5
То дочула госпојица,
брже мреже намрежила,
по Дунаву растирала,
ухватила рису — рибу,
кувала је за вечеру. 10
Кад је било о вечери,
госпојица месо једе,
куварица кости глаба,
а Марица чорбу срче.
Кад је било у породу, 15
роди Мара земљи цара,
куварица два везира,
госпојица љуту гују.
Ал заплака госпојица.
Говори јој љута гуја: 20
»Храни мене, мајко моја!
Храни мене до Спасова!
Пусти мене у травицу;
ја ћу цара за ножицу
и царева два везира.« 25
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Златна јабука, Хрватске народне баладе и романце, II књига, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1956., стр. 78.
