Рика ј’ бели град

* * *


Рика ј’ бели град

Рика ј’ бели град,
Меј двима горама,
Она ј’ ограјена
Хладнима водама.
Липје су Бакарке 5
По дрва ходећи,
Него Рикињице
V камарах сидећи.
Рикињице младе
Шећу по паладе, 10
Оне ми зашећу
До велога брода.
Оне зазивају
Капитане з брода:
„Капитани мили, 15
Капитани драги,
Шаљите нам на крај
Најмлаји морнари!“
„Не морем ван младим,
Тога учинити, 20
Зач нам је ноћаска
Јадра отворити,
З јаснум месечинум
V Мнеци дојадрити.
Мнешкињиње младе 25
С понештар гледају,
Матеран њиховим
Оне говорију:
„Покле су нам, мајко,
Мнеци с’ саградиле 30
Ни такова дрива
Ва ње дојадрило.

Стј. Жижа, бр. 136. Од M. Воларича.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 157.