Разми смрт једину ја не вим зло веће
Разми смрт једину ја не вим зло веће
нер мени истину вјероват гди неће;
и цвилим и ћућу, тер тај вил од горе
мни да се ја блуђу; а тој бит не море.
Без огња дима зач не види чловик жив, 5
такођер ови плач не море бит лажив.
Ако се отрок млад похири у блуду,
ја ве сам чловик сад, не цвилим залуду;
тот ве ми жеља тај љувена дотужи
која ми зада вај животу и души. 10
Јер када тко позре ње образ весели,
желећи жељом мре и жељом смрт жели:
толике радости у ње се находе
ке мојој младости не даде слободе.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
