Разми смрт једину ја не вим зло веће

Разми смрт једину ја не вим зло веће
Писац: Шишко Менчетић

128. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Разми смрт једину ја не вим зло веће
   нер мени истину вјероват гди неће;
и цвилим и ћућу, тер тај вил од горе
   мни да се ја блуђу; а тој бит не море.
Без огња дима зач не види чловик жив, 5
   такођер ови плач не море бит лажив.
Ако се отрок млад похири у блуду,
   ја ве сам чловик сад, не цвилим залуду;
тот ве ми жеља тај љувена дотужи
   која ми зада вај животу и души. 10
Јер када тко позре ње образ весели,
   желећи жељом мре и жељом смрт жели:
толике радости у ње се находе
   ке мојој младости не даде слободе.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.