* * *
[Разболи се Краљевићу Марко][1]
Разболи се Краљевићу Марко,
покрај пута друма јуначкога,
више главе копље ударио,
а за копље Шарца привезајо,
још говори Краљевићу Марко: 5
„Ко ли би ме воде напојио
и ко би ми хлада начинио
тај би души мисто уватио."
Ту подаље сокол тица сива,
у кљуну је воде доносио, 10
па је Марка воде напојио,
над Марком је крила раскрилио;
па је Марку хладак начинио.
Још гqвори Краљевићу Марко:
„Ој соколе, сива тицо моја, 15
какво сам ти добро учинио,
кад си мене воде напојио
и кад си ми хладак начинио?"
Сокол тица одговара Марку:
„Мораш знати, Краљевићу Марко, 20
кад смо били на Косову бојну,
тешки бојак ми с Турцим трписмо,
онда мене Турци ухватише,
оба моја крила осикоше,
а ти си ме подигао, Марко, 25
из прашине и крвце свакоје,
па с' ме месом, Марко, нахранио
и јунашком крвцом напојио,
метнуја ме на јелу зелену,
да ме турски не сатару коњи." 30
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
- ↑ Зларин, 22. IX. 1955. Казивала Антула Ацалин род. Кордић, рођена у Зларину 1875. итд. Ибид., број пјесрне 23.
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 311.
