| 155. песма Пјесни разлике
|
РЕЧЕНОМ ГОСПОДИНУ МАРОЈУ.
* * *
Не бивши добро вик, спјевче мој једини,
један чин да чловик на свиту све чини,
дођ к мени мало сад, ако је тва мисал
свим помна за наш град теј књиге исписал',
на ови двор мили мој сазидан на води,
под који дријева број свакојих доходи,
дај на глас Серена, ки уза њ дан трате,
једа т' се љувена спјеван'ја поврате,
ка њекад медена биху тач на свити,
да ће њих спомена не мало живити.
Наглећи језик мој све т' ово сад кричи
за моћ мук као тај твој чин'т' разбит у ричи,
и нећу пустит створ од пјесни спјевати,
докли се на говор мој будеш озвати.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
