* * *
Пунтарски морнари
(Из Пунта на отоку Крку.)
Писати ћу књигу
Тамо у Истоку,
Пак ћу ју послати
Западу широку.
Тамо се находи 5
Једна липа стела,
Ови град се зове
Венеција бела.
Он ми је саграђен
На мору на води, 10
Он ми је похваљен
Од Бога, од људи.
Под њим су кладани
Пали од лантића,
Они су поставни 15
Бог зна кога вика!
Под њим су штиване
Шкриле од мрамора,
По тих ми се шеће
Бнетачка господа. 20
Име њима јесу
Млади морнарићи,
Сви од Пунта града
На избер младићи.
I мед њима да је 25
Млади Иве Орлић,
Јур га сваки знате,
Храбрена младића.
Волел би се млади
По Пунту шетати, 30
Лех у Бенеци граду,
Башкоте хрстати.
Волел би се млади
Под Пунтом возити,
Лех у Бнеци граду 35
Господом ходити!
Исти.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 100.
