Привесело прималетје
Привесело прималетје
дође молит свако цвијетје,
да осуди право свима,
ко је љепши међу њима.
Прва изиђе Љубичица: 5
»Мислим«, рече, бит краљица,
међу свијема цаптим прва,
прва буди и ма слава«.
Виојлица затием рече:
»Рано цвијетак мој истјече, 10
на срамоту мраза и леда
у мени се љето гледа«.
Суновратић, ки мирише:
»Мене став'те, рече, »више,
ја у снијегу снијегом цаптим, 15
љето водим, зиму пратим«.
Бокарић им одговара:
»Ја сам цвијетак славна цара.
мене у слави узвисите
и мени се поклоните«. 20
Калош дође пак румени:
»Дајте«, рече, »хвале мени,
ер је круна моје славе
мојием цвијетом врху главе«.
Наранчица рече мила: 25
»зелене се моја крила,
међу њими цапти више
сребро и злато, ке мирише«.
Мошкет рече: »Име моје
носи мирис славе своје, 30
чијем те хвале да ме ставе
врху круне исте славе«.
Прециоза, цвиет гиздави:
»Ја сам сестра«, рече, »слави;
слава иста мном се дичи 35
и у мени славе личи«.
I Паучац модри и бијели
ту изиђе тер им вели:
»Ме љепоте узвисите
наложене све у ките«. 40
Руса, мирис кад отвори,
рече: »Став'те мене гори,
да сам свијема ја краљица,
за то проли крв Божица«.
Гарофалин ту румени 45
рече бијели и шарени:
»Све, што цапти и мирише,
не може ми узит више«.
I Чеминић бијели и жути
славно мирис свој упути 50
вели: »Цаптим свуд без броја,
да је већа слава моја«.
Љубдраг рече: »Моје име
зламенује нада свиме,
тијем љепота ма љувена 55
свуд краљу је врх имена«.
Цибилинић ту румени
рече: »Дајте хвале мени;
ме љепоте кад растворе,
виђ'те зраке које горе«. 60
Маргарите дробне и миле
ријеше: »Ми смо накитиле
све љепоте, ако и дробне,
могу к рун ам бит подобне«.
Бока бијела и румена: 65
»Нути«, рече, »ма љувена,
сва љепота како проси,
да ње слава круну носи«.
Амбор дође модри и бијели,
»Љепота ме«, рече, »одијели, 70
од мириса љувенога,
краљево бих врх свакога«.
Гиљ изиђе био, румени:
»Дајте хвале, рече, »мени,
ер су славе моје пуне 75
цвијетје, вијенце, ките и круне«.
Тратор просут на прамене
»Љепоте су«, рече, »у мене;
међу ките кад ме ставе,
виђ'те, ке сти моје славе«. 80
Трандофиља лис шарени:
»Дајте«, рече, »хвале мени,
ер љепота лиска мога
слава је и дика врх свакога«.
Мак шарени и високи: 85
»Носим«, рече, »од истоки
ме љепоте на пламене
бијеле, русе и румене«.
А Гранчица: »Љепотама
ја сам«, рече, »међу вама, 90
кад ме ставе у китицу
међу звијезде ко Даницу«.
Лала дође у мирису:
»Ја сам«, рече, »славе близу,
мене став'те свијема више 95
како цвијетак, ки мирише«.
Сансег, рече: »Ако и дробан,
љепоти сам ја подобан;
ја сам сваком вазда био
у мирису драг и мио«. 100
I Босилак ту зелени:
»Ја сам«, рече, »бус љувени,
дје љепота иста стоји,
дробне лиске која гоји«.
Русмаринић пун радости: 105
»Љепотама и крепости,
ја краљујем«, рече, »свијеме
у годишту свако бријеме«.
А Леандро, цвијет румени,
рече: »Дајте славе мени 110
ма љепота мучно гине,
ер усходи у висине«.
Цвијетак сунца ту истече,
»Ја за сунцем идем«, рече,
»Сунчане се славе знају, 115
из висине које сјају«.
Прималетје одговара:
»Нећу да ме љубав вара;
сви сте мили, дрази мени,
у мој кити садружени. 120
Пођ'те мјесто нека моје
сваком суде хвале своје
иста Ракле, ка вас сади,
ка вас гоји, о вас ради.
Она је друго прималетје, 125
која плоди свако цвијетје,
и њој разлог да се рече,
цвијетје, цвијетом, цвијету стече.
Сврха
