Приславна мâ вило, кад почнем мислити
достојно т' и мило кроз дар захвалити,
сва памет и вас ум, рич и глас у мени,
и знан'је и разум, све се окамени;
јер нимам крипости ни моћи толике 5
да можем задости дат хвале велике.
Кростој Бог истини, ки свему љувено
створац би једини, молим га смиљено
да т' плати он, вило, ту љубав и милос
против мени мило ку каже тва свитлос. 10
А ја т' моју младос не будем штедити
на сваку тву радос ка би т' могла бити;
и вас мој вик имај на твôј заповиди,
тер вирно вас имај како т' се узвиди.
Зач ме је свезала тва љубав не мала,
и дар ми с' послала, - велика т' на њ хвала!15
