Прикрати живот мој, праљу ти уисто,
тај драги поглед твој ким вадриш причисто;
још веће весел'је кад позрим на лицу,
тужно т' ми дресел'је обујми снажицу,
тер јадне сузице с чемером узлете 5
од горке тужице ку ћутим крози те.
Вајмех, што час они смрт пријеку не пријах?
бит хоћу како они, јер младос истрајах!
Диклице, молим те с великом милости,
немој да желим те о[д] тебе радости 10
ка с тобом прибива при лицу румену.
Узми ме робива, да т' веће не вену,
прикрати живот мој, очима кад позриш;
хуђи је поглед твој чим мене сад мориш.
