Прикрасна љепости, избав' ме тужице,
јер не имам радости цјећ јадне сузице.
Ово ти вас мој вијек с чемером истрајах,
желећи јаду лијек с тужицом ки пријах.
Крјепости изгубих од моје снажице, 5
мислећи како бих пробавио тужице
ке пријах под силу с великом жалости,
одвеће немилу без ниједне милости.
Лице ми све блиједи цјећ горка чемера, 10
који ме свуд слиједи без гоја и мира.
Цјећ тогај лијек прошу од овеј тужице,
да веће не ношу поникнув очице.
А лијек јес, диклице, у твому погледу,
да драго очице отвориш кад греду. 15
А ти знаш најбоље ке ћутим жалости
и које невоље трпјех од младости.
Цјећ тогај, диклице, дај ми лијек од јада,
да веће срдачце не плаче одсада.
Мене ћеш избавит од горке тужице, 20
а себе прославит и твоје очице.
Други лијек ја не знам нег весел поглед твој,
цјећ кога све предам скончаје живот мој.
Доста.
