Прикрасна диклице, кад стану позират

Prikrasna diklice, kad stanu pozirat Писац: Шишко Менчетић

395. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.

* * *

Prikrasna diklice, kad stanu pozirat
   tvoj obraz i lice, nemoj mi zamirat;
istinu zač velju, tako mi života,
   zada mi tuj želju tvoja taj lipota.
Er da te gledam cvit, kakono od svih stran 5
   gledaju ovi svit nebesa noć i dan,
ne bi mi srdačcu napuno volja sva,
   zašto se k sunačcu priklada lipos tva.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.