Пријатељу драги мој, тужи се свиес твоја,
да теби љувен бој вик не да покоја,
тер питаш и мене, једа ме што труди
теј силе љувене, од шта ме бог бљуди.
Далеко теј мреже и тај ње приазан, 5
да ме огањ ти жеже ни јави ни у сан.
Тој бјежи од стара, к стара виек не ходи,
нег' ако га бокара поможе кад годи,
А тебе будућ здрав, млад у свој слободи
није чудо, да љубав над собом господи. 10
Ер не чух ја вику човјека немила,
под своју шибику кога није ставила.
Богове сгар с небес учини доли сит'
од вила лиеп урес, и звиер се учинит'.
Сатурно хтје коњ бит' циећ виле уреса,15
за свој плам угасит' сиде сгар с небеса.
Гјове с те љубави с говеђи пасиаше,
врх себе ки стави Еуропу, да јаше;
с ком море приплива, носећи тој благо;
а пак је ужива, како му би браго. 20
Марте мач крвави од себе тја врже,
а погје љубави дворити најбрже,
Венеру љувену, с ком за'едно кроз ти биес
у мрежу гвоздену упаде у несвиес.
Аполо пак већи огњени хтје бит' лав, 25
ки Дапхну слиедећи искаше ње љубав;
а она видећи да за њом тач гори,
да би му утећи, ловор се сатвори.
Могући краљ Давид за златиех прам коси
пустивши с стране стид како свиет покоси? 30
Урију погуби, пак за тием множ људи,
Берсабу приљуби кроз ти плам прихуди
А мудри Саламун с те силе љувене,
разума будућ пун, под послух би жене,
која му одизгор, гди је русаг највећи, 35
чини стат' на прозор кудјељу предући.
Тај љубав под стиегом несбројниех множ држи,
жестоком веригом киех стира и пржи.
Није чудо, да и ми, будући нејаци,
приатељу љубими, с тезим смо једнаци. 40
Ер л'јетом ни зимом прид њоме није камо,
тер једнием сви димом једнако воњамо.
