[Поворчићи овце пасу]
Поворчићи[1] овце пасу[2]
Под горама зеленима,
На Дунаву напајали,
Под оришем плантивали.
К њим доходи горска вила, 5
Па њим иште поворчића,
Поворчића настарјега.
Ал говоре поворчићи:
— »Ид' отуде, горска вило,
Не дамо ти поворчића, 10
Поворчића најстарјега,
Већ ти дамо чабри млика.«
Ал говори горска вила:
»Да би вила млика пила,
Све би рике мликом текле!« 15
Поворчићи овце пасу
Под горама зеленима,
На Дунаву напајали,
Под оришем плантивали.
К њим доходи горска вила. 20
Па њим иште поворчића,
Поворчића најсридњега.
Ал говоре поворчићи:
»Ид отуде, горска вила!
Не дамо ти поворчића, 25
Поворчића најсридњега,
Већ ти дамо котли масти.«
Ал говори горска вила:
»Да би вила масти хтила,
Сва би гора масна била.« 30
Поворчићи овце пасу
Под горама зеленима,
На Дунаву напајали,
Под оришем плантивали.
К њим доходи горска вила, 35
Па њим иште поворчића,
Поворчића најмлађега.
Ал говоре поворчићи:
»Ид' отуде, горска вила!
Не дамо ти поворчића, 40
Поворчића најмлађега,
Већ ти дамо стадо ладо,
Стадо ладо и остадох«
Узима га горска вила,
Узима га за ручицу, 45
За ручицу за десницу,
Па га устрза за рукаве,
Па га баца над оришем,
Над оришем златовршем,
Па га хита у облаке: 50
»Ево тебе стадо ладо,
Стадо ладо и остадо!«
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
