Поваздан јадовно ја цвилим и тужим,
ер те слиђах скровно, једа те садружим,
ер мишљах тве лице обљубит за радос,
покли ти, диклице, на службу дах младос.
Одлучих, дим управ, све после парјати, 5
одлучих за љубав слуга се твој звати;
а ти ме одбјегну јакино птиће вран.
Они за њим гину, пак дође третји дан,
нађе их цвилећи гди цвиле о[д] тужице
и од глада мрући и жедних водице. 10
Ончас их спокоји, буде их наситит,
тај час их напоји и жеље избави т';
види по прилици ере су његови,
остане у тужици и јоште у јадови'.
А зач их одбјегне? Зач се бијели роде, 15
тере се њему мне, голуби их изводе.
Такој тî сад мене одбјегну, диклице,
тер туге љувене напуни ме лице.
