Посветилиште Абрамово/9

Посветилиште Абрамово
Писац: Мавро Ветрановић
ГОВОР ПРВИ



* * *


СКАЗАН'ЈЕ ДРУГО


ГОВОР ПРВИ
Шатор.

Кујача дјевојка, Сара.

 
КУЈАЧА:
Честита госпоје, Бог с тобом на стану!
   тужице све твоје парјај сад на страну, 490
тер госпо придрага не дај се вољи злој,
   у свем Бог помага, слиједи мир и покој.
Добра коб, добра чес по божјој љубави
   и анђел згар с небес ш њима се одправи,
тер - жî ми братица! - тој држи у скуту, 495
   анђелска стражица да је ш њими у путу.
Пођоше пут горе, јур минуше село,
   тамо су прије дзоре здраво и весело.
Њека се још здрака пут горе уточи
   из вишњијех облака јак сунце с источи, 500
тер горе и бријези свијех страна синуше:
   а тој су биљези да здраво минуше.
САРА:
Да буде тој такој, јоште би у старос
   дочекô живот мој весел'је и радос;
ну је све то при мени - брижна ти ја Сара - 505
   како сан вухвени, ки лудих свих вара,
тер срце све моје, сестрице придрага,
   цијепа се на двоје, гдје га труд примага,
с толиком бољезни, ку нитко на свијети
   ни јави ни у сни није могал видјети. 510
А тој зна Бог прави - јаох мојој старости! -
   који ме добави толике жалости.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.