СКАЗАН'ЈЕ ДРУГО
ГОВОР ПРВИ
Шатор.
Кујача дјевојка, Сара.
КУЈАЧА:
Честита госпоје, Бог с тобом на стану!
тужице све твоје парјај сад на страну, 490
тер госпо придрага не дај се вољи злој,
у свем Бог помага, слиједи мир и покој.
Добра коб, добра чес по божјој љубави
и анђел згар с небес ш њима се одправи,
тер - жî ми братица! - тој држи у скуту, 495
анђелска стражица да је ш њими у путу.
Пођоше пут горе, јур минуше село,
тамо су прије дзоре здраво и весело.
Њека се још здрака пут горе уточи
из вишњијех облака јак сунце с источи, 500
тер горе и бријези свијех страна синуше:
а тој су биљези да здраво минуше.
САРА:
Да буде тој такој, јоште би у старос
дочекô живот мој весел'је и радос;
ну је све то при мени - брижна ти ја Сара - 505
како сан вухвени, ки лудих свих вара,
тер срце све моје, сестрице придрага,
цијепа се на двоје, гдје га труд примага,
с толиком бољезни, ку нитко на свијети
ни јави ни у сни није могал видјети. 510
А тој зна Бог прави - јаох мојој старости! -
који ме добави толике жалости.
