Посвета

Посвета Писац: Марин Држић

Посвета

Својим пријатељем.

Дрази пријатељи, не мојте сцијенит, да сам ове не добро сложене пјесни чинио дат на свитлос за указат
љепоту од моје поезије и доброту од мога ума, од шта се у истину не варам; ма за слободит се,
вјерујте ми, труда ваздашњега и омразе вас пријатеља, који, љубећи и сцијенећи мене за вашу доброту,
љубите и сцијените моје пјесни, од којих сваки вас хоће да му дар учиним; а ја ни вам могу не
угодит, ни сам добар писалац, ни могу писмом свим у једно задовољно учинит овако како стампом.
I ако не узбуде ствар, која би книжевне уши којом годи вридности пасла, за то не имам бит ја крив
него ви, који, што сте питали, ја вам сам дао; и дао оно, што сам умио и имао. Ни ви не имате бит криви,
за што сте ови дар питали за вас, а не за друзих, којим ја добровољно давам што умијем и имам; а
друзи нека ишту што за њих чини. Знам, ер ова моја писма не могу нег корис учинит: ако су крјепка
сочна и вриједна, плод ће учинит; ако ли нијесу, наук ће дат свакому, да тко се на ово ставља, да
размишља, хоће ли с части изит; ер мнози овим путом сцијене поштит, а осрамоте се. Ја ћу само ово рит,
ер за угодит пријатељем мнократ сам дао непријатељем о мени говорит; ма сам у мени размишљао,
ер се прије има ставит напријед погођај од пријатеља нег помрњен'је од непријатеља, прид ким што си
веће прави то си веће криви, којијем да ја речем, како сам комедиоле, које су овди у нутра, у два
сједања склопио, ер ме је тако бријеме силовало и потрјеба од пријатеља, кому у ови начин за послужит
мнократ сам обећао, што извршивши сâм се сам пак од себе чудио, како се може учинит не би ми
вјеровали како и не могу вјероват, да ја умијем верас учинит, а не за ино нег, ер су триш мудри кажу
се шескрат луди. Сада, дрази пријатељи, нећу друго рит; нег вас ћу молит, да уз ови дар мој мали
примите велико срце, које стоји вазда приправно за послужит вам.



Ово се налази у издању: Пјесни Марина Држића, у једно стављене с мнозим друзим лиепим стварми. У Бнециех
1607. Полак Франа Барилетта.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.