* * *
Попухнул је...
(лначица.)
Пропухнул је хладан витар,
Хладан витар од Леванта.
Однесал је Мари круну.
На то Маре одговара:
„Ки би мени круну нашал, 5
Ја бим њему љуба била.“
Нашла су се три морнара,
Три морнара Сараћена,
Сву су земљу прикопали,
Све су море приливали, 10
Док су Мари круну нашли.
Нашал је је један мали,
Један мали, црни Моро:
„„Ево, Маре, круна твоја!
Сад ћеш бити љуба моја!““ 15
Њему Маре одговара:
„Волила бим крмче пасти,
Нег Морова љуба бити!“
Моро Мари одговара:
„„Ја ћу круну сад носити 20
I с њоме се окрунити,
Нимаш, Маре, праве, ричи,
Ни правега обећања.
Сад си, Маре, ти познана,
Несрећна си кћи од бана.““ 25
Стј. Жижа, од Анта Цепина из Вабриге.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 126.
