ПОПИЈЕВКА IV
Думнам
О поштене вриједне дјевичице,
посвећене богу колудрице,
мудро ти сте велми учиниле,
јере сте се младе затвориле
и повргле урес и направу, 5
тер просуле тај хондељ низ главу,
јер на свијету, вјерујте, довоље
јес немира, биједе и невоље,
а најлише живу уцвиљене
све невјесте на стан доведене. 10
Њима мисли мироват не даду,
муж не стјече, а годуље краду.
Она с мужом и у одру се кара:
чеда плачу, виче госпа стара,
а свекрве, бре змије љутице, 15
све невјесте зову придошлице;
нагронђене, љуте и карљиве
свеђ насрћу на њих тер се криве.
А ви у миру скупно боравите
тер безгрешне данке проводите 20
и уживате права добра многа
у помоћи бога великога.
А сад мене, дјевице честите,
слијепа старца даром утјешите,
нека хвалим радостан у лицу 25
и госпоју и конобарицу.