Покли ме тирају несриће најпрво

Покли ме тирају несриће најпрво
Писац: Непознати аутор

617. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Покли ме тирају несриће најпрво,
   још мном ударају јак вали у дрво,
   нијесам те позабил, Бог да ми свједочи,
   ну те сам ја љубил колико ме очи.
Ако ме не смјери несрића наприда, 5
   још љуто протјери каконо звир бида,
   ја Богу и људем кунем се сваки час
   да нигдар не будем оставит твој образ.
Из твога јур крила веће ме не изгуб',
   јер ме си савила каконо брштан дуб.10