Похвал'те диклицу, молим вас, како ја,
зач носи при лицу љепости од раја.
Свила је косице гојтаном од злата
около главице, под круном да цвата.
Још има диклица два танка прамена 5
ка пушта низ лица са златом предена.
Бистра су два ока без ниједне хитрости,
дим да су жестока љувене крјепости.
А личцем одсијева свијетлому суначцу,
најлише кад спијева у златом вјеначцу. 10
Замами срдачце румени образ твој,
присвијетло суначце, не крати живот мој.
Слуга т' сам праведни цјећ твоје љепости,
и сада и све дни са своме крјепости.
Право је да имаш све хвале од свијета, 15
јер љепос вазимаш свакога, дим, цвијета.
Једна си на свијети придрагом љепотом -
не могу изријети ни ће бит и потом.
Овуј ћу диклицу хвалити нада све,
зач носи при лицу љепости гиздаве. 20
Доста.
