Плач за драгим
(Из средње Истре.)
Липа Паулина на пунештри стала,
Ва десној је руки гарофул држала,
Да ће га послати Антуну младићу,
Антуну младићу, поштару од Рике,
А1 јој данас јадној тужне гласе носе: 5
Један мали листак с црним запечатом,
С црним запечатом, словом жаловитим,
Да јој Антун драгић Богу душу даде.
Ајме, она тече брзо у камару,
Тер завија тужна црни вел на главу, 10
Жални листак штије и сузе пролива:
„Тужна ја убога, вавик сам несрићна,
„Ја башелак сијен, а пелин ми ниче.
„Ал сад ћу укинут китицу пелина,
„С чим ће ми се китит тужна Паулина!" 15
— „Плачите га, плачте, све ричке дивице,
„Ке сте му делиле из њедар рожице.
„Плачи ми га, плачи, и ти, небо сиво,
„Небројене звезде, сунце жалостиво!“
............................................
............................................
Кад су га носили од црикве до ложе, 20
Сви су говорили: „Помилуј га, Боже!"
Од свих страна њему сипало је цвеће,
Палили дуплири и вошћане свеће.
Њега су плакали отац и мајчица,
Липа Паулина, тужна сиротица. 25
Исти.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
