Пјесни покорне краља Давида/Пјесан прва

Пјесни покорне краља Давида
Писац: Иван Гундулић
Пјесан прва

"Домине не ин фуроре". Псал. 6.

    Господине, не ударај
у твом гњиву сад на мене:
ни ме злоће неизречене
у расрџби твојој карај!
    Врх слуге се смилуј твоје,
у болести зашто гине;
оздрави ме, Господине,
јер су у смећи кости моје.
    I мâ душа у свом стању
смућена је веоми прико;
ну ти Боже, доколико
смиловат се имаш на њу?
    Поглед ока милоснога
сврни и душу слободи ми;
чин', да здравје роб твој прими
милосрдја цића твога.
    Зашто међу мртвијем није,
да се од тебе тко спомене,
из пропасти зле пакљене
тко да славе тве сповије?
    Досле цвилећ у дресељу
моћ сам тргô моје снаге:
одсад све ме ноћи драге
умиваћу му постељу,
    тер ћу од суза грознијех вире
за неправду, кâ ме труди,
око мене љеват свуди
и без сврхе и без мире.
    С гњива, у кому за грих стојим,
смућено око мâ пут има,
јер се устарах међу свима
непри'атељим худим мојим.
    Одступите сви од мене,
неправедни ки сте у себи;
зашто услиша вишњи с неби
глас ме молбе уцвиљене.
    Бог добростив, благ и мио
ме мољење услишô је;
Господин је душе моје
сад молитву му примио.
    Сви ће срамни и смућени
непри'атељи моји бити,
натраг ће се тим вратити
веома и нагло зажарени.
    Слава Оцу, Сину дика,
чâс светому Духу буди,
кô је одприје било свуди,
сад и вазда и у вик вика!