Час, који мине тја, заман је тјерати
и сунце кад не сја, тко може гријати?
Небеску брзину тко може стигнути
и морску пучину ожицом приплити?
Тко ли се објави, мој боже, на сај свиет, 5
свием звиезђам број прави ђа може мени риет?
У мору још плави и птици летећи
тко може друм прави искусит и рећи?
Пржини још морској и капљам од дажда
тко најде прави број по све дни до сада?10
I тај је заман труд, тко хоће сад знати,
када ће прити суд, ки ће свиет скончати.
Гди ли је тај разум од хитрога суца,
да позна прави друм, куд се змија смуца?
Тко ли ће разумјет, што у лугу крај горе 15
кад почну птице пјет, меу собом говоре,
у зору најлише, гди од сласти, боже мој,
зеленца уздише, бираје пиетје тој?
Ну мимо све ино радо бих упросил,
тко је тројство једино у хипу искусил?20
Тко милос туј стече, мој боже, на свиет сај,
на длаку да рече, какав је дубак тај:
у слави небеској, у вишњој држави,
у тројству битје тој а један је бог прави!
Праведни ну праве, да од згар над нами25
све од свиета државе покрива гранам и,
и славни дубак тај зеленцом уреси
вишњи двор, вишњи рај и звиезде с небеси,
Жала је једина од стабра једнога,
од отца и сина и дуба светога,30
а све је један бог узмножни и прави,
сједињен у један стог од праве љубави;
а ниесу три бози, за-ч тој бит не море,
погани чием множи творе нас и коре.
I ако тко рече, три бози да су тој,35
заводи далече стрампута ступај свој;
и у дубљој пучини топи се душа тај,
нер ли ју учини вишњи бог на свиет сај.
У вјечни вајмех труд тер множи падају,
чинећи криви суд, ки се тач варају,40
што је свјетлос, што ли мрак, проциенит не знаје,
горчило али пак и сладос каква је:
а камо ствар таку да суде праведно,
толико потанку, како је наредно!
Тер труде и муче, небески отче мој,45
да тројство разлуче, што си ти и син твој,
и твој дух приблажен, ки горје на неби
по вас виек и амен здржи се при теби.
На леду тер кују гвоздене поткови
и паучину снују од слабе основи!50
Ну тко ће рај добит, мимо све трјебује,
без сумље становит да у тројство вјерује,
како црква мати и свети говоре;
инако пријати блаженства не море.
Свакому тием вељу, тко ће рај добити,55
да своју сву жељу блаженства насити:
ђалеч се уклони напасти химбене
и у пропас не утони од јаме пакљене;
за-ч је бог истини, владалац врху нас,
у тројству једини сједињен по виек вас.60
