[Свијес се моја вај подира]
по све хипе и све часе,
по висинах гди разбира
над облаци рајске гласе;
све тужице и бољезни5
тер забивам . . . прави,
разбираје ове пјесни
пуне сласти и љубави,
у висинах са свијех страна
гди те пјесни свуда стоје:10
здрава мајко изабрана,
вјечна дијево и госпоје.
Ер све звијезде сад по себи
и сва земља још с небеси
клањају се смјерно теби,15
зач достојна славе јеси.
Још пјесанце те говоре:
ој чловјече, свак се справи,
и остали сваки створе,
тер ту дијеву с нами слави.20
Зач се слава њој пристоји,
ар је сама тај дјевица,
прослављена која стоји
врх свијех жена и краљица;
тер ју славом бог умножи,25
да је сунцем одјевена,
и мјесец је ње подножи
и звијездама окруњена.
У круници тој на глави
јоште гори драги камен,30
од милости и љубави
у кому је живи пламен.
Из каменка из драгога
још свитлости те исходе,
од нарава приславнога35
тер просвијетле све народе.
Тијем срдачце сада моје
од весел'ја плахо бијесни,
слишајући, о госпоје,
по висинах рајске пјесни.40
Душа моја тијем се сада
од радости и љубави
у весел'ју сва распада,
да се с тијелом прије растави,
над облаке кад узлети,45
када с тилом свит остави,
гди су тамо дуси свет и
да те увијек ш њими слави.
Недостојан ну се чују,
о дјевице и госпоје,50
тамо грјешник да путују,
рад велике злобе моје.
Затој молим тебе слатко,
о дјевице приблажена,
милостива божја мајко,55
угледај ме поражена,
тер помоли синка твога,
славна дијево и госпоје,
да не гледа гријеха мога
ни остале злобе моје;60
да твој синак по милости,
о дјевице, плач мој чује,
нека злобе моје прости
и нека ме помилује.
