Пјесанца штурку

Пјесанца штурку Писац: Мавро Ветрановић

Пјесанца штурку

Штурче, слатки разговоре,

Једа те је која вила

У зеленци посред горе

Чемериком опојила?

Тер није чути твоје пјесни,

Да ме тихо разговори,

Од тужице и бољезни

Моје срце које гори.

Зач ве зора бијела праска

А Даница зове данак,

I жубери птица свака

Оставивши ноћни санак;

Само пјесан није чут твоју

Мимо птице све остале

Ке с Даницом рајску поју

Тер небеску Дјеву хвале.

Драги штурче и љувени,

Ако нијесу туге које

У травици у зелени

Обујмиле срце твоје,

Покомоли мало главе,

Помоли се из травице

Без прикора и забаве,

Од небеске згар Данице

Ље се чудим тој Даници,

Како тебе с небес згара,

Гди се тајиш у травици,

Не кори те и не кара?

Зашто би се пристајало

Да те кара, да те псује

Меу створење све остало

Твоје пјесни гди не чује.

Тијем се болим и тугују

У жалости рад љубави,

Сваке птице гди свуд чују

Биљишући по дубрави

I појући бријеме трају,

Тер краљици свијех краљица

У пјесанце хвалу дају,

Ка је свјетља нер Даница.

Тијем придраги слатки штурче,

Умоли се жељну мени,

Немој такој стати муће

У травици у зелени.

Ти се овди у дубрави

У пјесанце у медене

I прогласи и објави

I садружи трудна мене….

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.