Боже, услиши правду моју,
му разумјеј молбу одзгара;
му молитву слишај, коју
шљем ти из усни без привара.
Нек злотворе моје и мене5
суди славно лице твоје,
и тве очи божанствене
нека виде што право је.
Ти знаш добро да кривине
у мом срцу наћи није;10
кушо си га, господине,
што си мого помњивије.
Кушо си га и у ноћи,
да у тмини гријех не скрива;
кушо си га са свом моћи15
пламом јацијех супротива.
Ер не само да пригнути
не хтјех душу на гријех худи,
ну се устручах споменути
и бесједом гријехе од људи.20
И цијећ ријечи твојијех усти,
кијем ми обећа рај у плати,
никад ступај мој не пусти
трудне путе тве чувати.
С тога узрока и одсаде25
уздржи ме по твом путу,
нека ступај мој не паде
у пакљену пропас љуту.
К теби, о краљу свијех највиши,
вапих, ер се свеђ ми умоли;30
ах ме и сада ријечи услиши
и тве уши пригни доли.
Ти, кî уфањем, тко те сцијени,
браниш тугам прид најтврђијем,
чин' да твојијем према мени35
свијет се чуди милосрђем.
Затој молим тву десницу,
од свијех, кî се њој опиру,
да ме, од очи кô зеницу,
неоцкврњеном чува у миру.40
Засјени ме, о мâ славо,
твоје обране срећнијем крили
исприд злобнијех, кî неправо
мнократ ме су понижили.
Они живот мој њекада45
опкружише, да заробе
бијесни и како жирна стада
у брлогу тусти од злобе.
Гласом вапећ слободниме
сваки на ме што не изрече?!50
тер обујми, да страти ме
тер ме изагна надалече.
Сваки злоће пун и бијеса
пригну очи на тле доли,
за не пазит пут небеса 55
и твој видјет тријес охоли.
Они срцем подбише ме,
регби справни на плијен лави,
који из хридја потајнијеме
оком преже лов крвави.60
Устан', боже, на онега
кî над инијем на ме мрзи;
прије времена сатри њега
и на земљу ружно врзи.
Противницим тво'им уграби65
мач, проћ мени кî њим' пода,
из њих руке нек пришла би
опет к мени мâ слобода.
По животијех њих смионих
простри убојни твој бич врли;70
далеко их држ' од оних
кî су за те свијету умрли.
Виђ гди утроба пуна 'е свима
злата, у рудах ке си скрио;
дјецом плодни, пушта'у њима75
по сво'ој смрти блага дио.
А ја од правде с благом дразим
прид тве рајско лице доћ ћу,
и кад славу твоју упазим
наситит се потпуно ћу.80
Тројству у твому, вјечни боже,
од нас прими славу и дику
кâ би, кâ јес, кâ не може
н'једном власти доспјет вику.
