Крепос времену неподложна
Истина ако јес, човјече, да оди
под сунцем свака чес доходом одходи,
да ставно није ништа, да вријеме примага
с љепостим годишта и јакос и блага,
да мијени свијет се учас и да ноћ сво'им тминам 5
сунчану гаси влас, дањи зрак граби нам,
што чекаш? Не пуштај времена: по труду
пуштену згоду, знај, хитат ћеш залуду.
Придобит мож вријеме, прије нег он на свијети
стрјелама смртнијеме доморит буде ти. 10
Сам је штит проћ њему крепос, кâ не врши,
кâ јакос сатре му и смртну стријел скрши,
кâ својом свјетлости, кôм сунце надсива,
његове тамности сваку сјен добива,
кâ лијеком избране од славе, кû нам да, 15
његове све ране у људиех извида.
Нек људи с славом сво'ом хваљени све виме
узживу за собом животом љепшиме.
