ВЈЕРЕНИК ОД ВЈЕРЕНИЦЕ КАД СЕ ДИЈЕЛИ
»Немој — рече — мој љубјени,
ништа у срцу да те смета;
пођи збогом, али к мени
поврати се брзо опета.«
Не би то ријеч кû испусти, 5
нег би огњена слатка стрила
меденијех ми кôм из усти
рани душу лијепа вила.
Рекох: »Браче, доћ ћу уреда;
што прије узмогу вратит ћу се«, 10
али ријеч ми доспјет не да
жалос, вајмех, плач и сузе.
Ну засве ер ми жалос прика
посред уста ријеч присијече,
с помањкања од језика 15
од мучања душа изрече:
»Вратит ћу се! стријела бит ће
твоја љепос, кâ ме рани,
кâ ме к теби поспјешит ће,
о животу мој избрани! 20
I ако младос мâ узима
дух и буде у животу,
од љубави, на крилима
доћ ћу уживат твû љепоту.
Вратит ћу се морем паче 25
мојијех суза к твом уресу,
ако од уздах вјетри, браче,
летећи ме не донесу.«
