Пјесан XCIV (Салтијер словински)

Пјесан XCIV
Писац: Игњат Ђурђевић



Пјесан XCIV

Зове правовјерне на прославјење њихова створитеља, па тијера и владаоца, и по уста истога бога наговара их, да одвртни не буду на превишња надахнутја и да помњиво слушају и изпуњивају вјекувјечне заповиједи.


* * *


   Ход'те, о приверни, да узигра дух у нас,
да к богу замјерни простремо с пјесним глас.
   Прид лице хрлимо спасењу нашему,
пјевајмо и вапимо веселу час њему.
   Он господ рајски, увик могућством он слове 5
бог и краљ привелик нада све богове.
   Он свијет сред дубине темељи руком сво'ом,
он горске висине све гледа под собом.
   Он море створи сам: његово зато јес;
он сухој земљи и нам да битје, склад, урес. 10
   Ход'те, да клањамо свој образ могући,
да придањ падамо жестоко плачући.
   Ер проси тој разлог, дочием свеђ и сада
наш створац он је и бог, ми свога пук стада.
   Ето вам он исти, за кием вас рај гори, 15
цијећ ваше користи овако говори:
„Кад год ме чујете у срцу бесједит,
   ах моје на свјете немојте тврди бит,
кô ваши јур бише прадједи смамљени.
   кî бијесно вапише толикрат проћ мени; 20
тер ме за подкушат насташе сумњити,
   могу ли им храну дат сред голе забити;
они ме кушаше, тер тако кушајућ
   мâ дјела познаше и да сам свемогућ.
Годишта четрести уза ње бих и ријех: 25
   „„њих срца без свијести тртају свеђ на гријех,
и пута не знају по ком у слободи
   к вјечному мој рају закон их проводи"".
Гњијевно се тијем заклех да н'један неће прит
   у земљу кû им наријех за покој вјековит". 30
Вјечнога страшника, кî срца уходи,
   сад и свеђ довика славите, народи,
кô досле наредно у собствијех славио се
   вас у свијех уједно, вас у свијех напосе.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.