Пјесан XCII (Салтијер словински)

Пјесан XCII
Писац: Игњат Ђурђевић



Пјесан XCII

Слави неумрло свемогућство, ербо је вас сај свијет саздало и сатворило.


* * *


  Премда, о боже, гори у слави
краљ си одјевен твôм љепости,
још и доли ти објави
изглед твоје замјерности.
  На се обуче снагу и стави, 5
влас припаса поносито,
пак свијет створи и направи
и утврди становито.
  туј пристоје држиш нека 10
створене све нарави.
Ко ти основа још одвијека
и у свијести твôј приправи,
  Тад за харнос, ах, колике
похвале ти земља удили!
Подигоше к теби рике, 15
подигоше ромон мили;
  и чијем оне с множтвом вала
славно вапе, свака устаје,
кô да узрастом жуди оздала
целивати тве ступаје. 20
  Воде устајат к небу идући
видјет нам се чудо чини,
ну 'е чуднији бог могући
врхсунчаној на висини.
  Ах твој закон, господине, 25
и наредбе тве блажене
све су пуне многе истине
и достојне вјере и сцјене.
  Тва привјерна ријеч се броји,
и дуљином од свијех дана 30
твоја црква бит достоји
у светињи поштована.
  Прими ли хвалу с свијех бесједа
тројство, ке нам живот даје,
и буд' славно свеђ наприједа, 35
кô би спрва, ко сада је.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.