Боже, ушима тво'им приблазим
ријечи моје хтјеј примити
и мој вапај разумити,
с кијем прид лице твоје улазим,
да на зраке твê сунчане 5
мојиех тугâ ноћ осване.
Чуј, и милос твû подпуно
пружи на мê молбе и гласе,
чијем дух мој ти поклања се,
о мој боже, о мâ круно, 10
прид кием живе за служити
сто бî, што јес, што има бити.
Ето управљам молбе огњене,
о ма жељо, к теби израна,
а ти на освијет бијела дана 15
услишит ћеш, уфам, мене
и отрт ћеш, вјечна источи,
росу од суза с мојијех очи.
Свед, кад данак зорно у доба
небо лицем сво'ем позлати, 20
стат ћу уза те и познати
да пријатељ нијеси од злобâ,
и да силе и кривине
мрзиш кê се мени чине.
Знам, мој злобник стања имати 25
неће твога кон свјетлила;
твојијех очи зрака мила
опаке ће разтјерати,
кô јутрње сред ведрине
жарко сунце ноћне тмине. 30
Ти, неправо кê дјелују,
љуто гледаш душе прике;
ти ћеш смакнут све језике
кî, мû лажом час да отрују,
чемера су љута и грда 35
надојени тамнијех срдâ.
Јак видјење кобно њеко
убјегнут ћеш зла крвника,
и од худа издајника
одступит ћеш надалеко; 40
ну не од мене, кî те штујем,
љубини, слиједим, обслужујем.
Тијем у кућу твоју прит ћу,
боже, у множтву твê милости:
сред твê цркве свете дости 45
у страху те почастит ћу
и поклонит, кô право је,
теби у харач срце моје.
Ах у правди твој довика
проведи ме, судче прави; 50
мој прид тобом пут изправи
циећ противнијех напасникâ,
то јес циећа злобна пука,
кî ме изгледом на гријех нука.
Ето нејма свиетле истине 55
сред њиховијех јазнијех усти,
а њихово срце упусти
у се умрле све таштине —
срце слијепо, кê од добра се
самом сликом гоји и пасе. 60
Гроб отворен њих су грла
усмрдјена грешну у даху:
сво'ем језиком привраћаху
вуховита дјела врла,
свуд сијући неприставне 65
смеће, штете, варке издавне.
На њих, Боже, сила огњена
обори се твога суда,
да њихова мисô худа
разврже се неизвршена 70
и њихове све залуду
жеље опаке пасти буду.
Тјера', изагни људи клете
зарад множтва њих кривине :
они исти те, господине, 75
раздражују на освете;
они главу на њихову
твê педепсе силом зову.
А свијех кî се у те уфају,
боже, обузми радостима, 80
да уживају, чијем ти у њима
узприбиваш, сладки рају,
покојећи свед на неби
тебе у њима, њих у теби.
Тобом ће се захвалити 85
тко год љуби твоје име:
ти душама праведниме
благослов ћеш твој донити,
ти пролити на њих згара
срећни потоп свијех добара. 90
Ти, јак штитом, нас обкружи
доброхтјењем тво'ем одсвуди,
да нам никад не науди,
кад се с паклом свијет садружи,
приграбит нас настојећи 95
твôј милости, нашој срећи.
Вјерна дружбо сваколика,
славно тројство у љубави
хвали, пјевај, части и слави,
како бит ће свед довика, 100
кô сад бива и би прије,
одкад створен свијет ови је.
