Пјесан VI (Салтијер словински)

Пјесан VI
Писац: Игњат Ђурђевић



Пјесан VI

Давид, с неба педепсан ради приљубовства од Берзабее и убојства од
Урије, плаче своју кривину.
 


* * *


   Устави се, боже, устави
у расрџби карат мене
и ме злоће небројене
у твом гњијеву не забави.
   Ах за милос чин' да умине5
немоћ болне ме горкости;
ах сметене виђ ме кости
тер ме извидај, господине!
   Виђ му душу гди узе харат
злед притешка скровне смеће;10
твоја освета, јаох, докле ће,
докле, о боже, на ме ударат?
   Обрати се к мени и прости,
сахрани ми душу веће;
избави ме сеј несреће,15
заклинам те твôм милости.
   Ер смртнога сред нереда
нејма твоје успомене:
и сред пећи није пакљене
тко тве име приповиједа.20
   Плаках досле, ну и одсада
нећу устављат плач на лицу;
прат ћу сузам му перницу
по све ноћи с горка јада.
   Од бојазни потамнио25
мој поглед је прид тво'ем гњивом
и прид сваком супротивом
ослабио сам и остарио.
   Стани од мене свак понасе
тко кривину љуби и ствара,30
ер услиши вишњи одзгара
плача мога тужбе и гласе.
   Он милосно прими од мене
смјерне молбе и одлуке,
и господин прострије руке35
на молитве ме снижене.
   Нек се, тко год на ме устаје,
велми смућа, стиди и трне
и тутако натраг сврне
засрамљене сво'е ступаје.40
   Час, благосов, слава и хвала
дај се тројству привишњему,
кâ дава се, кâ 'е давала,
кâ дават ће свеђ се њему.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.