Пјесан LV (Салтијер словински)

Пјесан LV
Писац: Игњат Ђурђевић



Пјесан LV

Боли се прид богом на своје непријатеље, који га одасвуд обсиједаху за
придат га у руке краљу Саулу, и каже да с вишњом помоћи не
боји се ер му ће сила умрла наудити.
 



* * *


   Ти се смили, рају мили,
покли неће чојек, на ме;
он ме чепље, он ме мори,
он, да обори,
свакчас силно надступа ме.5
   Прем горко ме свагдањоме
жесточином плешу и мећу
засједници узмножени,
кî проћ мени
урекоше рат болећу.10
   Кад дан сине и висине
кад небеске сунце окруни,
странпутице грем кријући,
предајући
супротивној при набуни.15
   Уфам у те! ме пригнуте
ријечи у хвалу тву су, о боже:
тврд уфањем ја сам твојим,
ни се бојим
да ме увриједит човјек може.20
   Мо'и крвници завидници
сва ма дјела куну и злобе;
њих мишљења сва пристају
к мому вају,
да ме изнађу, пак заробе.25
   Усред тмина њих скупштина
насљедује друм скровити,
наоштрена ме ступаје
по све краје
за мој пораз уходити:30
   Ах како они, боже сиони,
чека'у живот мој да сврши,
тач не спаси њих никако,
негли опако
све тој мноштво сломи и скрши.35
   Правдо од неби, живот теби
открих; ти знаш срце моје,
ти си сузе ме примила
и ставила
прид смиљено лице твоје.40
   Знаш, крив нијесам, а љуте сам
сред невоље тијесно у вриме;
ти кî обеча помоћ свима
праведнима,
ти праведна помози ме.45
   Ну што велим? ево дјелим
знам и видим мој бог да си;
ево, откле те зазвах доћи
к мôј помоћи,
побјегнуше људи пласи.50
   Хвалит ћу те, ћаћко, и у те
ме ћу уфање ставит свуди,
ни се страшим да својијеми
силам ће ми
наудити бијес од људи.55
   Сви завјети на памети,
ке ти обећах, мени стоје;
ставна хвала и свагдање
припијевање
на час твоју справљено је,60
   ер не пусти да сред усти
тамне смрти мâ душа је;
ти ме успрегну очи од цвила
а од немила
потакнутја ме ступаје,65
   нек тî мноме, ја тобоме
уживамо свеђ блажени
сред свјетлости твоје у рају,
гди примају
душе живот несвршени.70
   Величина божја очина,
сина и духа славом сини,
кô с почетка, сад и одслека
свеђ довијека
по свој вишњој краљевини.75



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.