С благосовом замјернијеме
свако у вријеме
хоћу гласит господина;
веселијем се мо'им устима
свеђер има 5
пјет његова дика истина.
Унутрњијем захвалама
собом сама
гиздат ће се душа моја,
славећи га у мôј слави, 10
ер ме избави
од смртнога непокоја.
Чујте, о душе кротке и благе,
тер придраге
сред љувезни радујте се;15
бога са мном прославите,
узвисите
име кијем се пако тресе.
Ето услиши љупко мене,
кад жуђене 20
исках њега рад помоћи;
он ме извади свијех из труда
ки ме одсвуда
насртаху у страхоћи.
К њему, умрли, приступите,25
да примите
свој у душу зрак блажени;
смионо ход'те да га иштете,
ер нећете
прид њим остат засрамљени. 30
Ја сам изглед вами од тога;
мене убога
он од краља краљ највиши
оте горкијем мукам свиме;
он спаси ме 35
и ме сузе брзо услиши.
Вјернијем стражник анђео бит ће,
и уграбит ће
сили удеса њих свакога,
кад омахне уоколи
мач охоли, 40
бранећ тко се боји бога.
Ах кушајте и пазите
ке честите
сласти у ћаћку вишњем јесу;
благо, ах благо свијем ки у вају 45
у њ се уздају,
ер све среће њихове су.
Људи њему посвећени
сви скупљени
сред бојазни служите га, 50
ер убоштва и несреће
познат неће
душа кâ се страши њега.
Ки живјеше свијетли у слави,
регби лави 55
сити туђе крви и плијена,
ето леже на тлијех доли
лачни и голи
сред убоштва потиштена.
Његда обилне и могуће 60
благом куће
сад потребне гину од глада,
а тко иште вјерно бога
без свакога
добра неће бит никада. 65
Чујте, о синци, ер ћу изрећи
кô се стећи
страх привишњи може и што је;
чуј ме тко год наћ весели
живот жели 70
и уживат све дни своје.
Знај да плоди добра многа
страх од бога;
ну тко има га стећ пожуду
језик од зла свој устави 75
и не прави
уснам својијем варку худу;
уклони се и бјеж' свака
дјела опака,
тер с добротом живи очитом,80
ишти, слиједи, љуби, хлепи
мир прилијепи
изнаћ с небом, с собом, с свитом.
Вишњи у добријех очи упира
и простира 85
уши на њих молбу огњену;
вишњи на злијех оштро гледа
за уреда
с земље подријет њих спомену.
Када, стрене силном чести,90
у болести
праве душе бога зваше,
услишене и од сваке
боли опаке
слобођене помно осташе.95
Он невољнијех ставно уфање
сједи уза ње,
њих сниженство да сахрани;
премда пате мнозијем труди
вјерни људи, 100
њих избавља, штити и брани.
Паче н'једна кос по смрти
њим' се стрти,
ер је он крепко чува, неће;
а злијех чека смрт нередна: 105
на праведна
тко год мрзи опустјет ће.
Душе својијех службеника
бог довика
избавит ће сваке од зледи;110
сви кî уфање хране у богу
заћ не могу,
свјетлос бо их дружи и слиједи.
Сверодному породнику
хвалу и дику 115
дајте и сину вјечном ш њиме;
појте духа неизмјернога,
слава од кога
бî, јес, бит ће по све вриме.
