Пјесан CII (Салтијер словински)

Пјесан CII
Писац: Игњат Ђурђевић



Пјесан CII

Споменутјем од привишње доброте и безбројнијех милости које је с небеса примио ужиже сама себе на прославјење господиново.


* * *


    О ме душе сва љубави,
дај благосов створцу и богу ;
све што имам, све што могу
и све што сам њега слави
и његово придразиме 5
узвишивај пјесним име.
    Свемогућу круну свуди
благодари, душо моја,
и милости сво’е без броја
никад срцем не забуди, 10
нег размишљај да довика
дар његов си сваколика.
    Он смиљењем све кривине
а немоћи твоје оздравља;
он твој живот моћно избавља 15
из пакљене смртне тмине
милосрдно тер на неби
круну од звиезда справља теби;
    напунива твоју одвисе
земљу добар и милости; 20
помладјеној твој јакости
он орлову снагу удише,
нека можеш уприет очи
рајско у сунце вјечне источи.
    Прид сво'ем столом, гдје уједно 25
с правдом милос сједи и суди,
тко је окривљен криво од људи
оправда се приправедно,
а све силе безаконе
на педепсу врат приклоне. 30
    По њем бише пути истини
Моизесу указани
за привести пук избрани
к обећаној краљевини;
он хтје свому пуку одкрити 35
како жуди служен бити.
    Наш сведржац благ и мио
велика је пун смиљења,
тер је људска сагрјешења
вазда одпушто и трпио 40
и обраћо праштајући
дугу у милос гњиев минући.
    Сво'е педепсе мање јесу
негли наше кривство прико;
он не плаћа вик колико 45
наше злоће достојне су,
ер доброта сво'а далече
сваки умрли гриех притјече.
    Колико је узвишено
над свом земљом небо своје, 50
узвишено толико је
смиловање сво'е блажено
врху душа у киех прави
божанствени страх борави.
    Гледај ко је вишњи одсјеко 55
врху свиета свием широка
крај западни од истока,
и знај да тач надалеко
он и наша кривовања
сво'ем проштењем с нас уклања. 60
    Ко врх рода чаћко свога
он више нас милос има,
када с дворбам подобнима
у бојазни служимо га;
он зна створ наш слаб коли је 65
тер нам слабием разумије;
    зна да створни ми од кала
сви смо земља и прах тмасти,
тер, ко од траве свиет прошасти,
свенивамо, јаох, домала, 70
ер дух из нас поћ ће и неће
за стан свој нас познат веће.
    А врх вишњиех бојазника
милосрдје божанствено
бит ће ставно и утврдјено 75
како од вика тач до вика,
бранећ властим снажне руке
дугосрећне њих унуке.
    Свием ки бога служе и пазе
правде ће се штит његове 80
пружит синова у синове,
да се никад не поразе
дјеца од отац ки свој свети
закон држе на памети.
    Више од сунца бог краљ гори 85
на пристолу сједи свому,
он господи сам свакому,
он сам влада све што створи:
он сам примај непристале
дике, части, славе и хвале. 90
    Тием, небеске свиести славне,
најмоћније свиех од створа,
најљепшега ке сте двора
дворкињице неприставне,
скупно рајскиех сред висина 95
прославјајте господина.
    Ви, киех послух божанствено
на тренутје згледно лети,
ви, његовој ке сте у чети,
хвалите га несвршено 100
свеђ, свуд, свакчас, с свием створима
а с мом душом нада свима.
    Сад, ко спрва, и унаприеда
части, о рају, тројство и реци:
“С оцем пород славу стеци, 105
очин изглед без изгледа,
и ки оба дружи и грли
свемогући дух неумрли”.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.