ПЈЕСАН 66
Гди ми се, јаох! задје од мене, цвите мој,
али ми гди надје л'јепши мир и покој?
Али с' јак овчица без свога пастира
по сриеди тужица, гди јој ние час мира,
немиле вукове одасвуд гледаје, 5
пастир ју ње зове, узаман викаје,
не само по вас дан ну јоште по сву ноћ,
јер без ње жалостан не би рад на стан поћ';
такој сад твој слуга од кле те изгуби,
на свиет ние ствар друга, нег ли смрт ку љуби; 10
за све ер ми крива јес, јер на ме не додје,
до кли ме твој урес љубљаше, господје;
ну ме ће и сада дошадши самирит',
јер ћеш ти дај тада свршено мирна бит'.
За ч ино не жељу нег твој мир и покој, 15
право ти тој вељу; и с богом, цвите, стој!