3
Молим вас, љувени, ки пјесни слишате,
да у чем ви мени за зло не имате.
Зашто ја несрјећан у свему досад бих
од они први дан у ки се породих,
нег само љувезан што ме је гојила, 5
засве ер бих савезан ради ње од вила,
најлише врху свих од драге вил моје,
одкли свезан бих, ку славим ја поје.
Ер тај ма рајска вил, засве ер је забила
у срце моје стрил, веле ми јес мила. 10
Туј ради бол'језни које ја подносих,
сложити сеј пјесни усиљен велми бих,
које су од туга тер глас' не имају
како оне од луга ке слави спијевају,
нег лабут ке поје у блату прибили 15
када се туј стоје животом раздили.
Молим вас, тогај рад, да ми не зазрите,
нег срцем да мој јад и немир жалите;
ер љубав, небеса ка влада и свит вас,
по' тој ме савеза на мој рођени час.20
