О слатки Јесусе, неизмјерна љубави,
који нас из узе дјавоље избави.
О створче од не'бес, привеља доброто,
која те милос јес на дјело ганул' то
и ка те придоби нашу злед поднити 5
и у цвијет тве доби горку смрт примити?
Ти све то, нека нас слободиш од смрти,
која свијех хип и час искаше сатрти.
Над пако с похвалом тве драге добити
и с моћи великом у слави продје ти, 10
тер врата огњена разби и разгради
и твоје из њега сужњеве извади.
Она да благос сад придобит буде те
и што смо згриешил' кад, тва милос да смете;
и лица твојега немој нам бранити, 15
нег ли нас ти њега до воље насити.
Ти наше весел'је по све дни хоти бит
и свако дресел'је у рад ос обратит.
Ти плата ка с' права свакога човјека,
буди наша слава у теби сва вијека.20
Извор
Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 24-25.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
