Пјесан 120 (Никола Наљешковић)

Пјесан 120 Писац: Никола Наљешковић

* * *

ПЈЕСАН 120

На покон ови дар главоме (?) мом био
   прие нег те икадар очима позрио;
ер би тој била смрт мога(?) живота,
   туј ми је забила нож твоја л'јепота.
Ино ти нећу риет', нег да ти бог прости, 5
   за што ћу ја умриет' рад твоје младости;
тере ће тој бити блажени они дан,
   ере ћу изити из мојиех туга ван;
а урес гиздави твој се ће смирити
   и остат' у слави у вјечној на свити; 10
нека се говорит' свуд море од тога,
   како си уморит' чинила једнога.
Кад се то буде рећ', невјерни друже мој,
   вјечну ћеш славу стећ', и с богом, виенче, стој!

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.