О дружбо честита, кијем вријеме у слави
весело пролита у слаткој љубави,
размисли сваки нас, какав нам њекада
на глави бјеше влас, какав ли јес сада.
Ако дуб промијени лис, ки му опане, 5
и опет зелени покрије све гране:
трухаве теј коре, ке вријеме похара,
сакрити не море тим листјем од згара.
I нами годишта сакрити није моћ
ке трајућ у ништа сатиру нашу моћ. 10
Оставмо тачтине тим ке нам дава свит,
слидмо пут истине, ка нас ће сахранит.
Извор
Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 32.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.