* * *
Пијанство
Пијанство је ружно дило,
I многе је погубило;
Докле стоји у пијанству,
Све је врагу у сужанству.
У тон, тужан, јакост каже, 5
I врагу се вас подлаже:
Куда оди он не види,
Нити знаде што бесиди,
Већ га туја рука води,
Како слипца када оди. 10
Свак се њему туте смије,
Како собон тужан вије,
Колик ногу да не има,
А немило главон клима;
Јуста му се не умору 15
Прен у несвиест да говору;
Очи бечи, па се дречи,
Како да га јавал мечи;
Од живине сваке гори,
Јер не знаде што говори; 20
Јер памети не имаде,
Тако за се и не знаде;
Куда тужан пијан оди
Нигди с' мирон не прооди;
Јуде, села, више пути, 25
I одвише пијан смути.
Пуно пути пригоди се,
I убојстио догоди се:
Тер пијанац тужан тако
Свака чини наопако. 30
На његар се свако тужи
Јер се пијан с врагон здружи!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Марјанска вила, или Сбирка народних пјесама, скупљених у Спљету по Дујму Срећку Караману, У Спљету, Брзотиском Анте Заннони-а, 1885., стр. 118-119.
