Пастијери смо из Бобана
ради зиме, ради глада
оставили наша стада
од оваца и ована.
А мнократ смо Дубровника 5
разумјели чудне хвале,
навлаш славнијех вашијех дика,
ке су лачнијех напитале
и студенијех огријале,
ки не имају свога стана. 10
Пастиери смо из Бобана...
Рекоше нам путом ходе,
годишница[м] л'јепше [ј'] тамо,
испод Пича тер их воде,
да им мету кућу само,
а ми после сваке знамо 15
потрјебне за вашијех стана.
Пастиери смо из Бобана...
Одлучисмо ради тога
у Дубровник оди доћи,
примите нас ради Бога,
ми вас ћемо служит моћи, 20
не гледамо зимње ноћи
али дузијех л'јетнијех дана.
Пастиери смо из Бобана...
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
