Пала је шкура ноћ На траву зелену. Трава не море раст, ’Ко се не зелени, Ни моје срце стат, 5 ’Ко се не весели. ’Ко се не весели Ва дне и по ноћи, Сваку добу днева, Сваку добу ноћи. 10 Из збирке Е. Јелушића.
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 137.
