8
Истина око је наше тако направљено да може да прими
и сувише слабу и сувише јаку светлост тиме, што се зе-
ница скупља и шири, те регулише количину светлости, али
и то регулисање има извесне границе.
Кад имамо потребе да радимо са свећом, која је сувише слаба, ми ћемо предмет који гледамо, приближити нашем оку. Кад то учинимо онда се у оку изврши из- весна промена — сочиво се испупчи.
Ако то траје мало, онда чим престане, очно се со- чиво поврати како је и било, и ништа му не шкоди. Но ако то траје дуже и понови се сваки дан по више сати, онда ће око остати у том напрегнутом стању, а то значи да ће сочиво остати испупчено, и ми смо остали кратко- види. То су последице слабог осветљења. Од тога пате сви они који раде спрам слабог осветљења. Доказ да се доиста пати од недовољног осветљења показују статистички подаци који се најбоље могу да покупе по школама.
Ви знате да ђаци док су у школи тамо мање уче; главно учење предмета врши се у вече, код куће, при светлости лампе, при вештачком осветљењу, које је у нај- више случајева врло недовољно.
Из статистичких података покупљених из таквих школа, показује се да то ноћно учење увећава број случајева крат- ковидости. ПроФ. Кон испитао је 9400 ђака из 24 немачке гим- назије и нашао је, да процент кратковидости износи 22% у првој, 27% у другој, 36% у трећој, 46% у четвртој, 55% у петој и 58% у шестој години школовања, дакле више од половине ђака постали су кратковиди. Из тога дакле јасно видите, како је штетно по очи кад је осветљење слабо, што ће бити случај ако усвојимо гасно осветљење. Истина ми можемо да увећамо гасно осветљење, увећањем бројева лампи. Али ви ћете видети мало час други разлог који нам не допушта знатно увећавање броја лампи те за то кад по јачини светлости упоредимо гасно и електрично осве- тљење, излази да превага остаје на страни електричне светлости.
