Идућ гором у прошету ја дјевица млада
сјутра дзором, кад у пјесни славиц боли склада,
нађох млаца гди лежаше у дубрави густи
израњена тровном стрилом, ку зао гусар пусти,
кога ставих да оздравим подобнима лицим5
њега свеђер зговараје веселима ричим,
и што рана његова се болна оздрављаше,
тој се моја друга нова већма жесточаше.
Кога када здрава створих, молих с муком зломе,
да би мене ктил оздравит' љувеном жељоме,10
младац хтећи харан бити мени моми млади
оздрави ме лицим својим у разблудној нади.
За то вељу, да речено на свиту је свима:
тко сатвара хар млацима, с младац милос прима.
