Олоф(ерне)
Ево, вјерни моји витези,
ево тврде Бетулије,
кâ, да чела ваша уреси,
неумрле вијенце вије.
Сред ње туге, сред ње смеће, 5
израелске славе и чести,
нека узрасту ваше среће,
вјечни запад свуд ће срести,
ер трудисте без припасти,
славни у свакој ви сте страни, 10
ну најљепше пôме и части
оди вами славна храни.
Кôм јој десне укажете,
она је, она придобита,
и њу спржит ви можете 15
самијем страхом вашијех штита.
Тим, јунаци моји врли,
ње стрт тец’те силне власти,
да у небески још зид хрли
прид вами ће ончас пасти. 20
Нек се, нека Израелити
сабљи вашој буду опријети,
са мном ће се њих Бог бити,
кому мислим одољети.
Разрушенијех врх отарâ 25
Набук ће, наш краļ кî је,
посвећиват одсадара
мирис срећне Арабије.
Хоћу, хоћу краļа мога,
да они ташта пуни уфања, 30
за правога познају бога,
да се сваки њему клања.
Кор од Асиријâ
Бетулија пади веће,
кô с невјерства ńе доради,
и да ńе су теже смеће, 35
Бог Абрамов с њоме пади.
Арасп(е)
Олоферне, кому сјају
величине сред позора,
прид ким трепте и предају
сваколика земља и мора. 40
Олоф(ерне)
Мој Араспе, једа које
храбренство си учинио,
да би више бојне моје
славе у славам узвишио?
Араспе
Ако теби јес угодно 45
њих по малу добит труду,
допусти ми да слободно
одкријем ти моју пожуду.
Олоф(ерне)
Ја те желим послушати
што си ријет ми одлучио, 50
ер твој мудри свјет већкрати
од користи мени ’е био.
Арас(пе)
Војевода кî отима
туђа мјеста, туђе стране,
свуколику мисô има 55
подлагати ńих без ране,
ер кад гвоздје проћ њим хита,
добитник се, засве упази
својијех витез крв пролита,
непријатељске славе гласи. 60
Проћ Бетулији ти управи
војске од теже жеђе и глада,
мач ово је који дави
и сва сила прид кîм пада.
Све јој чини присјећ воде, 65
пут се сваки њом развали,
нека тако без слободе
величина ње се обали.
На ови начин твê храбрене
бојнике ћеш уживати, 70
њих ти живот буди од цијене,
да твој можеш уживати.
Противницим по твојима,
да они изгину у овој страни,
доспио би заједно ш њима, 75
ер те у срцу сваки храни.
Олоф(ерне)
Хвалим јако мисо твоју,
тако обро сам учинити,
нека уживам војску моју,
за ш њом вȁс свијет моћ’ добити. 80
Исти удеси Израелови
за мене ће војевати
и невјерни град ми ови
на срамоту свû придати.
Моја сржба што цкни веће, 85
жесточија веле исходи,
моје цкнијење теже смеће
учини’ ће да им роди.
Аргита
Гди, гди сада находи се
Бог опаке Бетулије? 90
С кîм се хвали, с кîм слави се,
није јом га, сада није.
Худи граде, сад га упи,
да ти помоћ донијет буде,
да ти отрт сузе ступи 95
и твê смири смртне труде.
Гдје је његова влас славјена
с кôм се мнократ ти поднесе?
Нек ти из хридна сад камена
воду извади и изнесе, 100
нек небесим сад не брани
даждјет своју слас медену,
с кôм твој некад пук се сахрани
мјесту у хридну и камену.
Олоф(ерне)
Одмакнути тријеба ми ’е 105
њихов расап сасма љути,
ну мê срце не умије
ни час један починути.
Мир ме коље, покој коси,
нећу заман дне водити, 110
ловор, кî ми чело обноси,
учи мене свеђ трудити.
Желим исти да вас пакô
према мени силе обрати,
ер храбренство мê инако 115
ја не могу указати.
Израел мразнијех хлепи из стијена
да му опет воде истеку,
ова сабља ма огњена
од њихове крви ријеку. 120
Араспе
Непријатељи са свијех страна
с твôм су војском окружени,
и мину’ ће мало дана
да ће пастит придобијени.
Ну за удуго војевати 125
кô удеси твоји те хране,
чему у час освајати
свега свијета желиш стране?
Ер кад будеш придобити
гдје год сунчан зрак допира, 130
не трудећи ти ћеш бити
тад тежега пун немира.
Кор од Асиријâ
Бетулија пади веће,
кô с невјерства ње доради,
и да ње су теже смеће, 135
Бог Абрамов ш њоме пади.
