Они плам љувени, ки се, мњах, угаси
* * *
Они плам љувени, ки се, мњах, угаси
од веље студени, која ме порази,
и дузиех годишта, у којиех ма младос
потраја у ништа весеље и радос.
Огањ се и немир — — - — — — — — 5
труд, болес, ка нигдир — — — — — —
видим ја угашен вас колик — — — — —
ну мирно утажен — — — — — — —
тер сциеним на другом сгриешен'ју
не буде, јаох, тугом запета младос ма 10
циећ суза, које ја дан и ноћ, хип и час
пролиевам без броја низ блиеди мој образ.
А за то младос ма ставит' ће сваки ред,
да прогје очима од срца сваку злед.
За што ме очице узрок су томуј вас, 15
да пусти сузице ме срце сваки час.
Који не би пламен тач примог'о са сву моћ
од очи мојиех плач, ки лиевам дан и ноћ,
нег' ли ће тој љубав и мој суд свршени,
да тужим не пристав у муци љувени. 20
Кроз тој ћу плакати и цвилит' овакој,
докли год прикрати плачући живот мој.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
|
