Онај вил ку љубљу поручи један дан:
"Виђ како не губљу моје дни ја заман,"
тер по тој поруци птицу ми јур посла
за коју у муци живот је мој досла.
Јер памет утече на ову злу мисал 5
једа ће да рече: "У ови с' ти чисал:
овако, рекући, ухватих тебе ја,
довика да ући не будеш мени тја."
Спрва вас повенух тер не знах рећ слово,
а пак се споменух: што чињу ја ово? 10
Ако бих бил сужан достојан тко ме ни,
нека бих стал тужан не мал час ма све дни;
ну вили тој служу која свит подоба,
за ку бих дал душу у свако јур доба,
у које не тужим ни заман дни трају, 15
ну липос ње дружим тер живем у рају.
Сва ми се дарује, гди друзим за лику
погледат варује свој образ и дику.
Затој рих овуј ствар свршено оставит,
а туј вил с већи вар и служит и славит.20