ОХОЛО ПОКЛИ ТАЧ
Охоло покли тач обраћа свој ступај,
сам себи рекох: плач, друго од ње не уфај.
Уфај.
Уфан'је њом сад обећат' ти хоће,
од мене а горк јад диелит' се не хоће. 5
Хоће.
Хоће, диш, рец' ми ко рану му без лика
виђати овако љувена болника?
Ника,
Нику ми ти правиш, узмнажав мени цвил, 10
звиер ли је што велиш, али ка горска вил?
Вил.
Вили тој од вика одлучих слуга бит',
службу му ње дика хоће ли обљубит'?
Љубит'. 15
Љубити, рец', кога, ере сам ван себе,
мене, али другога? жудим знат' од тебе.
Тебе.
Теби ћу захвалит', славећи тве дике,
да љубав овај бит' хоћели у вике? 20
У вике.
